POEZIJA

JEDNOJ BOGATASICI                            

(Musa Cazim Catic)

Ne gledaj me ljepote ti tvoje! 
Jer Tvoj pogled mir mi samo muti. 
Ne gledaj me, jer do Tvog su skuta 
Mom sevdahu zagradjeni puti.. 

Ti si kcerka bogatstva i srece, 
Odrasla si u zlatu i svili, 
Tvojom dusom nikad se nijesu 
Oblakovi teske tuge vili. 

Tvoj je zivot ko jezerce mirno, 
Po kom vazda zlatna radost pliva; 
Ne poznajes uzdaha i suze, 
Sto je svijet u svom krilu skriva. 

A ja pjesnik gola sam sirota, 
Za me radost tek je pusta bajka, 
U kolibi pod cagjavim krovom 
Rodila me siromasna majka. 

Od djetinjstva udes me je vitllograve; 
Kroz sve m`jene patnickog zivota, 
Bas ko vihor na pomamnom krilu, 
Slabu slamku kad vitla i mota. 

Vidis evo ovu tamnu mrezu 
Krupnih bora povrh moga cela, 
Ta nju mi je hrapavijem perjem 
Gorka zbilja, - gorka tuga splela. 

Pa ta tuga zar da i Tvoj zivot, 
Tvoju srecu tako bistru muti? 
Ne gledaj me; ta do Tvog su skuta 
Mom sevdahu zagradjeni puti! 

Ah! ja nemam nigdje nista svoga, 
U svjetu sam kao gola grana; 
Sve mi blago - uzdasi i suze, 
A tuga mi - svagdanja je hrana!